MEDIVEST NIŠ: Detaljnije

promocije sedmi dan

Štampa PDF

 

05. mart 2012. godine

 

linija

 

MEDIVEST

Dešavanja 

 

slika

 

 

slika

 

 

 

Danas su promocije imali Aleksandar Mišković sa knjigom poezije MISTIŠNA NOĆ i Miroslava Bojović Mančić sa autobiografskim romanom PLAVA MAMA

 


MISTIČNA NOĆ (Medivest, Niš, 2011.)

autor: Aleksandar Mišković

 

Aleksandar Mišković rođen je u Nišu 1972. godine i prvi put objavljuje pesme koje piše. Na sreću čitalaca. Sam kaže da je „STIH KAO BLJESAK, KAO TRENUTAK U VEČNOSTI, INSPIRACIJA I NADAHNUĆE KOJE DOĐE I ODE, I DUGO JE POSLE TOGA NEMA...MNOGO KAZATI U MALO REČI – TO JE UMETNOST.“

 

I on to zaista i uspeva. Biva ponesen trenutkom nadahnuća, i bez uvijanja i razmišljanja, iskazuje samu suštinu na jednostavan način. U toj jednostavnosti njegovih pesama, pažljiv čitalac otkriva i prepoznaje autorovo široko obrazovanje, njegovu utemeljenost u duhovnosti, njegovu iskrenu dobru nameru da pronalazi, ali i stvara, DOBRO u svetu u kome živi. On, veoma tačno, pesnički vidi i sve ono što nije ni dobro ni lepo u svetu oko nas. Ali ne odustaje na putu da to, pozivajući i čitaoca na takav put, menja sopstvenom dobrotom, iskrenošću i ljudskom plemenitošću.Stihovi otkrivaju da on veruje i nada se da je to, i ipak i uprkos, moguće. I opominje nas: „...ZATO MORAŠ PODIĆI POGLED SVOJ VISOKO U NEBO, KAKO OVAJ TELESNI TAKO I OVAJ DUHOVNI, JER ĆEŠ INAČE GLEDATI ZMIJE KAKO PUZE I GUŠTERE KAKO GMIŽU, BLATO I PRAŠINU TRULEŽNU I PROLAZNU.“

 

Stihovi iz knjige, i svoje promišljanje o njima govorila je Teodora Micić, student književnosti i pesnik. Kazivanje stihova pratili su tihi akordi sa gitare Miloša Aranđelovića, frontmena niške grupe Vizantija.

 

Pesnik Aleksandar Mišković zna da „VEKOVI ČUVAJU NAŠU TAJNU“ i „VOLIM, A ŠTA DRUGO?“, da „VRATA SU STARA NA KUĆI OD LIPE“, kad „VOZ POSPANI TIHO KRENU NEGDE TAMO KROZ SNEG BELI...“

a pesmu Andrija, toplo, nežno i jednostavno završava stihovima:

„SVI SPAVAJU MIRNO,

ANDRIJA I MEDA.

DOK IH SVETI SAVA

SA NEBESA GLEDA.“

 

linija

 

PLAVA MAMA (Medivest, Niš, 2012.)

autor: Miroslava Bojović – Mančić

 

Plava mama je roman o odrastanju autorke u kući Bojovića. O prevelikoj ljubavi u toj porodici, iako iz ugla trećerođenog ženskog deteta, od Oca Miroslava, i majke Zorke, i ne izgleda uvek tako.

 

Miroslava, praunuka Vojvode Petra Bojovića, je rođena 1944. godine u Toplici, u vreme poratno, teško, oskudno, opasno. Pet kuća Bojovića živelo je između tri ograde, kuće se nisu ni zaključavale. Sva dešavanja, u svim kućama bila su zajednička. Baka Miroslavina imala je dvanaestoro dece i sva (i ženska) bila su školovana.

- u seoskoj kući Bojovića, u belom ormanu, bila je biblioteka sa preko dvesta knjiga.

- jedan deda Vojvoda, jedan deda narodni poslanik

- jedan deda dao i deo svog imanja za izgradnju škole u Gornjoj Konjuši.

 

Recenzent romana prof. Miodrag Petrović – Kuska kaže da autorka daje bogatu građu o svim članovima familije Bojovića ali i o običajima, svetkovinama, jeziku tog kraja i vremena posle Drugog svetskog rata. Skicira, nepogrešivo i društveno-istorijski okvir u kome žive (tzv. otkup koji liči na otimačinu, pretrese seoskih domaćinstava, o nekim od Bojovića koji se nisu vratili iz zarobljeništva, o šikaniranju domaćina od vlasti – privođenja, hapšenja...).

 

Iako autorka kaže da je pre svega pesnik, ona opisujući oko stotinak likova u romanu, sećajući se svog detinjstva, koje književno nagrađuje, ustvari, govori o životnoj borbi Bojovića – da prežive!!!

 

O knjizi je govorio Nebojša Ozimić, istoričar i književnik. Ali na pitanje ko je „PLAVA MAMA“ za maštovitu, plavokosu devojčicu, koja voli da čita i koja je na „ZMAJEV KONKURS REDOVNO SLALA RADOVE I DOBIJALA NAGRADE U KNJIGAMA“, odgovor je na stranicama romana.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

linija

Početak strane