promocije deveti dan

Štampa PDF

 

07.mart 2012. godine

 

linija

 

MEDIVEST

Dešavanja 

 

 

 

 

 

Poslednje večeri u Paviljonu promocije su imale Biljana Stanojević a za njom Violeta Jović. Obe pesnikinje su brojem prisutnih posetilaca pokazale da ima dosta ljubitelja dobre poezije.

 

linija

 

SAD SAM MALO VEĆA (Medivest, Niš, 2012.)

autor: Biljana Stanojević

 

Ova zbirka pesama za decu sačinjena je od: Biti zaljubljen.., Sve je to život.., I oni su živa bića, ...Da se prisetimo...

 

Pesnikinja, sama voli da kaže, da su joj pesme za decu: Ljubavne, Basnarice, Šmekerske i životne. I neka su. Deca ih vole.

 

U predgovoru „Koliko je srećna sreća...Sad kad sam malo veća“ , Tatjane Živanović, psihologa, kaže se...Kroz misao i reč devojčice, Biljana nas vodi, snažnije i nesputanije nego u prvoj zbirci DA BUDEM VELIKA. A, vodi nas kroz šumu života, dečije naivno, radoznalo i nesputano, od gejzira ljubavi i praštavog smeha do senki bola i kraja života...Provlači nas kroz ključaonicu dečije sobe i onda nas silovito stavlja u dečije cipele u kojima nije lako biti. Onda nas molitvom vrati u ulogu odraslog bića koje strepi nad ranivošću detinjstva.

 

Biljana Stanojević kaže da...Samo je želela da podelimo zajedno neka njena i naša zapažanja, da zajedno otpatimo ili se odradujemo...Da podelimo to parče života koje ima posebnu vrednost, a zove se DETINJSTVO.

 

Da je u tome zaista i uspela najbolja potvrda bilo je izvanredno, iskreno, nadahnuto recitovanje pesama iz ove zbirke, učenika OŠ Stefan Nemanja iz Niša: Davida Tomovića, Anđele Radovanović, Natalije Stamenković, Ilije Nikolića, Nikole Tomića, Dimitrija Gocića, Teodore Nikolić i Aleksandra Stojadinovića. Srdačnim aplauzom nagrađena je i Marina Cvetković, učiteljica koja je sa ovim učenicima pripremala njihovo recitovanje.

 

„Molitvu za devojčicu“ i „Molitvu za dečake“ govorio je Dalibor Popović, pesnik.

 

MOJ SAN

 

Ja često sanjam isti san:

jedan Suncem okuan dan, a u očima sve dece sveta –

ljubav cveta.

Sanjam da žive srećna svuda, da im se dešavaju nalepša čuda, da su puni ljubavi i nade

i da niko neće to da im ukrade.

Sanjam ih site, umivene i čiste,

odrasli poštuju zakone iste

i svi se trude da planetu vode

tako da deci ugode.

Ali, probudim se, u stvarnost vratim

i tada iskreno počnem da patim, jer dok se jedna deca svemu raduju, druga tuguju, boluju, gladuju.

I tada znam – zalud su nade

dok odrasli ručne poslove rade.

Ali doći će valjda i taj dan

da se ostvari ovaj moj san.

 

linija

 

ODMICA ŽIVOT – PROJDE ŽIVOT (Medivest, Niš, 2012.)

Poezija na jeziku zavičaja

autor: Violeta Jović – Zoran Vučić

 

Jedan od recenzenata, profesor Vlasta Cenić, kaže da je ovo „Jedinstvena knjiga poezije: obrni – okreni, naslovna strana! Baš kao i u životu: obrni – okreni, život odmica, projde!“

 

„Medivest“, to kaže stručno i tačno: „Knjiga u kojoj su dva rada štampana u međusobno suprotnim smerovima.“

 

Ali, svi se slažu, da za pesmu iz ove knjige važi da: „Zapevaj pesmu narodnu, staru i setnu, tiho iz duše („Nasleđe“, V.Jović).

 

Izvanrednu i stručnu analizu pesama i dijalekta (svrljiško-zaplanjskog) na kome su pisane pesme, dao je prof. dr Nedeljko Bogdanović (doktor fililoških nauka, autor mnogih stručnih i književnih radova, priređivač mnogih knjiga, urednik više stručnih časopisa...). Kaže i da je V. Jović iz svoj vrlo razučenog stvaralačkog opusa (pesme, priče, romani, slike, vez, rukotvorine...) i užurbanog društvenog angažmana uspešno izdvojila ovde priređene pesme. Za Zorana Vučića kaže da je jedan od najboljih živih srpskih liričara, i da ovde objavljuje jedan krug svojih pesama sa univerzalnom tematikom, ali u lokalnom izrazu zavičaja.

 

Recenzent, prof. Vera Cvetanović za Vučića kaže da: „U njegovoj pesmi sama zemlja i sunce svoje srce otvore i oglase se ljudskim glasom. Njegovih očima, i sam kamen i drvo progledaju i stasaju kako samo on – čovek – pesnik, ume da stasa.

 

Prof. Vlasta Cenić, koji i sam stvara na jeziku zavičaja – dijalektu, izgovorio je svoju recenziju: „Knjiga k’o vagan, raspukla se na dve.“

 

Prof. Nedeljko Bogdanović, Violeta Jović i Zoran Vučić su u Uredništvu časopisa za književnost, umetnost i kulturnu baštinu: „BDENJE“, koji izdaju Kulturni centar Svrljig i Književni klub „Branko Miljković“, Knjaževac. I svi oni, a i recenzenti V. Cvetanović (Babušnica) i V. Cenić (Doljevac), svojim autentičnim stvaralačkim izrazom, pišući na dijalektu, odučuju se svome Zavičaju i „Jeziku svoga roda“, i deo su stvaranja „Himne svrljiško-zaplanjskom govoru“.

 

Poseban, izuzetno snažan, emotivan do poneke suze, doživljaj svi prisutni su imali slušajući pevanje (pojenje) Milene Ristić, studenta, iz Svrljiga.

 

Violeta Jović, kao da naslov prve pesme ŠTO TI JE ŽIVOT, objašnjava naslovima koji slede: VODA, VODENIČNI KAMEN, TRN, KUDELJA, OPOMENA, TEŠKO BREME, TUGA, LELEJU SE LEJKE, STAROS’, ODMICA ŽIVOT, MIR, ČEMERIKA, MOLITVA, NIKOJ NE ČUJE, PUSTA ZEMLJO, SЬN, DEVOJAČNI SNOVI, RABOTA ŽENSKU DUŠU ODMARA, KRPČE.

 

Zoran Vučić pesmu SAMO TI ZNAJEŠ počinje:

„Široka je zemlja i dl�i putovi

i nikoj ne zna gde ni život vodi

kakvo će projde i kakvo ponovi,

samo ti znaješ Gospodi, Gospodi!“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

linija

Početak strane